[vc_row fullwidth=”true” padding=”0″][vc_column][mk_divider style=”thin_solid” thickness=”3″ margin_top=”10″ margin_bottom=”0″][mk_fancy_title color=”#ffffff” size=”42″ letter_spacing=”10″ margin_top=”100″ margin_bottom=”0″ font_family=”PT+Sans” font_type=”google” align=”center”]SVE O ŠLJIVI[/mk_fancy_title][/vc_column][/vc_row][mk_page_section bg_image=”http://plavasljiva.hr//wp-content/uploads/2014/09/sveosljivi.jpg” bg_repeat=”no-repeat” bg_stretch=”true” video_color_mask=”#000000″ video_opacity=”0.3″ min_height=”300″ padding_top=”40″ padding_bottom=”0″ sidebar=”sidebar-1″ first_page=”false” last_page=”false”][vc_column][/vc_column][/mk_page_section][vc_row fullwidth=”true” padding=”0″][vc_column][mk_divider style=”thin_solid” thickness=”3″ margin_top=”0″ margin_bottom=”100″][/vc_column][/vc_row][vc_row padding=”2″][vc_column][mk_fancy_title color=”#393836″ size=”18″ txt_transform=”uppercase” letter_spacing=”1″ margin_bottom=”18″ font_family=”Raleway” font_type=”google” align=”center”][/mk_fancy_title][/vc_column][/vc_row][vc_row attached=”true” padding=”1″][vc_column width=”1/6″][/vc_column][vc_column width=”2/3″][vc_column_text disable_pattern=”false”]Šljiva potječe iz Azije, a poznata je bila još u starom vijeku. Iz starih zapisa doznajemo da je krasila viseće vrtove Babilona. U stari se Rim dopremala iz Sirije, a Rimljani su je konzervirali sušenjem. Zapadna Europa upoznala je šljivu zahvaljujući križarima.
U svijetu postoji oko 15 vrsta i oko 2000 sorti šljiva. Svježi plod šljive u 100 grama sadrži 87 g vode, 11 g ugljikohidrata, 1,4 g dijatetskih vlakana i 0,7 g bjelančevina. Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A), vitamina C, vitamina E, folne kiseline, niacina i vitamina B6, te obilje minerala: prvenstveno kalija, zatim fosfora, kalcija, magnezija, natrija, željeza i bakra. Šljiva sadrži i topljiva dijetetska vlakna (pektin) koja djeluju blagotvorno kod sniženja kolesterola u krvi i zatvora.
[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/6″][/vc_column][/vc_row][vc_row attached=”true” padding=”1″][vc_column width=”1/6″][/vc_column][vc_column width=”2/3″][vc_column_text disable_pattern=”false”]Šljive imaju nisku energetsku vrijednost, samo 46 kcal na 100 g. Ugodan okus šljive potječe od dobroga omjera šećera i voćnih kiselina. Šljive uz još neke vrste voća (jabuke, višnje, kruške, marelice) prirodno sadrže sorbitol – šećerni alkohol koji se koristi kao zamjena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda namijenjenih dijabetičarima i ostalim osobama koje smiju konzumirati ograničene količine šećera.
Iako u Hrvatskoj postoje uvjeti za uzgoj gotovo svih vrsta voća, voćkama je zasađeno tek 2,2% ukupnih poljoprivrednih površina, a 90% voćnjaka je u vlasništvu malih poljoprivrednih proizvođača. Ne postoji značajna sustavna proizvodnja i infrastruktura organiziranog otkupa i povezivanja proizvođača i tržišta. Rezultat toga je veliki uvoz voća, čak i kontinentalnog tipa za koji ovdje postoje svi uvjeti, među ostalim i šljivama.
Hrvatska danas ima 10% nasada šljiva manje u odnosu na uzgoj do 1990. godine što je rezultat uništavanja nasada od virusa šarke, ali i smanjenjem industrijske potražnje zbog gašenja hrvatskih prerađivačkih tvornica.
[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/6″][/vc_column][/vc_row][vc_row fullwidth=”true” padding=”0″][vc_column][mk_divider style=”thin_solid” thickness=”3″ margin_top=”80″ margin_bottom=”0″][/vc_column][/vc_row][mk_page_section bg_image=”http://plavasljiva.hr//wp-content/uploads/2014/09/MILESTONE-SLJIVA.jpg” bg_position=”center center” bg_repeat=”no-repeat” bg_stretch=”true” video_color_mask=”#000000″ video_opacity=”0.2″ min_height=”475″ padding_top=”0″ padding_bottom=”0″ sidebar=”sidebar-1″ first_page=”false” last_page=”false”][vc_column][mk_fancy_title color=”#ffffff” size=”32″ font_weight=”bold” txt_transform=”uppercase” letter_spacing=”1″ margin_top=”80″ margin_bottom=”18″ font_family=”Raleway” font_type=”google” align=”center”]ZASTUPLJENOST SORTI ŠLJIVA[/mk_fancy_title][mk_divider style=”thin_solid” divider_width=”custom_width” custom_width=”20″ thickness=”3″ margin_top=”10″][vc_row_inner][vc_column_inner width=”1/3″][mk_padding_divider][mk_milestone align=”center” icon_color=”#000000″ stop=”30″ suffix=”%” text=”Čačanska ljepotica ” text_color=”#ffffff” text_size=”44″ font_family=”none” font_weight=”bold” desc_size=”30″][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/3″][mk_padding_divider][mk_milestone align=”center” icon_color=”#000000″ stop=”50″ suffix=”%” text=”Čačanska rodna” text_color=”#ffffff” text_size=”44″ font_family=”none” font_weight=”bold” desc_size=”30″][/vc_column_inner][vc_column_inner width=”1/3″][mk_padding_divider][mk_milestone align=”center” icon_color=”#000000″ stop=”20″ suffix=”%” text=”Valjevka” text_color=”#ffffff” text_size=”44″ font_family=”none” font_weight=”bold” desc_size=”30″][/vc_column_inner][/vc_row_inner][/vc_column][/mk_page_section][vc_row fullwidth=”true” padding=”0″][vc_column][mk_divider style=”thin_solid” thickness=”3″ margin_top=”0″ margin_bottom=”0″][/vc_column][/vc_row][vc_row padding=”2″][vc_column][mk_padding_divider size=”100″][mk_fancy_title color=”#393836″ size=”18″ txt_transform=”uppercase” letter_spacing=”1″ margin_bottom=”18″ font_family=”Raleway” font_type=”google” align=”center”][/mk_fancy_title][mk_divider style=”thin_solid” divider_width=”custom_width” custom_width=”20″ thickness=”3″ margin_top=”10″][/vc_column][/vc_row][vc_row attached=”true” padding=”1″][vc_column width=”1/6″][/vc_column][vc_column width=”2/3″][vc_column_text disable_pattern=”false” align=”center”]
Proizvodnja šljiva je tradicionalno prisutna na obiteljskim gospodarstvima diljem Hrvatske, a takva je situacija i danas tako da je udio plantažnih voćnjaka u ukupnoj proizvodnji šljive oko 10%.
U ukupnoj strukturi proizvodnje voća šljiva zauzima 7%. Plod šljive najpopularniji je i najtraženiji u grupi koštunjavog voća. Proizvodnja šljiva u Hrvatskoj kreće se u rasponu od 20.000 do 80.000 tona na godinu. Na hrvatskom tržištu nedostaje 20.000,00 tona šljive. Ovaj nedostatak se ranijih godina djelomično kompenzirao uvozom iz Bosne, Srbije i dr. okolnih zemalja, no virus šarke poharao je i njihove nasade bistrice tako da niti oni više nemaju dovoljne količine šljive niti za vlastite potrebe.
Mogućnosti izvoza šljive su također značajne: zapadnoeuropske zemlje uvoze velike količine šljive kako za upotrebu u svježem stanju, tako i u obliku raznih prerađevina (suhe, kompoti, marmelade, sokovi, rakije šljivovice, itd.).
Poznato je da je Slavonska šljivovica priznata (proglašena) kao izvorni hrvatski poljoprivredni proizvod (uz Paški sir, Dalmatinski i Istarski pršut i Slavonski kulen), međutim suočeni smo s nedostatkom sirovine, plodova šljive.
Poslovna prilika je u vlastitom uzgoju, povećanju plantažnog uzgoja i to sorti koje su znatno otpornije na virus šarke.
Upravo takve sorte šljiva investitor sadi na svojem zemljištu:
Čačanska ljepotica 30 %
Čačanska rodna 50%
Valjevka 20%
[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width=”1/6″][/vc_column][/vc_row][vc_row padding=”0″][vc_column width=”1/6″][/vc_column][vc_column width=”2/3″][mk_padding_divider size=”30″][/vc_column][vc_column width=”1/6″][/vc_column][/vc_row][vc_row fullwidth=”true” padding=”0″][vc_column][mk_divider style=”thin_solid” thickness=”3″ margin_top=”60″ margin_bottom=”90″][/vc_column][/vc_row]